Uticaj računara na zdravlje


Uticaj računara na zdravlje

U poslednje tri decenije računari su značajno izmenili ne samo radno već i životno okruženje čoveka pojednostavljujući i ubrzavajući različite vrste zadataka u raznim oblastima. Ipak, ovakav napredak tehnologije je doveo i do pojave različitih zdravstvenih problema kod ljudi koji koriste računare. Malo ljudi u potpunosti shvata koliko je naporan rad na računaru za naše telo i koliko je veliki njegov uticaj na naše fizičko i mentalno zdravlje.



Potencijalni zdravstveni problemi koji se povezuju sa radom na računaru

Zdravstveni problemi koji se povezuju sa radom na računaru se mogu podeliti u četiri osnovne grupe i to:
  1. Fizička neprijatnost, bol ili povreda
  2. Vidne smetnje i promene na očima
  3. Stres
  4. Zamor

1. Fizička neprijatnost, bol ili povreda

Rad na računaru može da dovede do pojave problema u vezi sa mišićima, vezivnim tkivom, tetivama, zglobovima, koštanim strukturama, cirkulacijom, nervima i kožom. Simptomi koji se opisuju ponekad imaju medicinski naziv bolesti kao na primer: sindrom karpalnog tunela, epikondilitis, ali češće se koriste generalni opisi kao što su: sindrom okupacione prekomerne upotrebe (engl: occupational overuse syndrome) ili povreda repetitivnog naprezanja (engl: repetitive stain injury). U poslednje vreme često se upotrebljava i opisni izraz povreda postepenog procesa (engl: gradual process injury). U okviru ovih zdravstvenih problema korisnici računara se žale na bol, ukočenost, slabost, osećaj žarenja i neprijatnost u rukama, vratu ili leđima.
Korisnici računara često navode da se ovi simptomi pogoršavaju u toku radne nedelje, a da se tegobe smanjuju vikendom ili na godišnjem odmoru.

2. Vidne smetnje i promene na očima

Prema navodima stručnjaka 70 do 75% onih koji rade ili sede za računarom imaju problem sa vidom. Ovo stanje nazvano je “sindrom računarskog vida”.
Iako, za sada, nema pouzdanih dokaza da upotreba kompjutera dovodi do trajnog oštećenja očiju, ovi simptomi mogu predstavljati značajan problem.
U sklopu sindroma raunarskog vida mogu se javiti vidne smetnje u smislu otežanog fokusiranja, promene u percepciji boja, osetljivost na svetlot, osećaj treperanja teksta.Čest je osećaj suvoće, crvenilo, svrab, peckanje, pojačano suzenje, osećaj težine u kapcima. Kod nosilaca kontaktnih sočiva često se javlja osećaj stranog tela u oku.


3. Stres

Stres se može definisati kao događaj ili okolnost koja dovodi čoveka do percepcije da će fizički ili psihološki zahtevi koje ima pred sobom prevazići granice njegovih mogućnosti. Simptomi stresa uključuju pojavu iritabilnosti, fizičkog bola, problema u koncentraciji, snu, nemogućnost da se osoba opusti, zamor, depresiju, anksioznost, teškoće u logičnom zaključivanju i donošenju odluka. Stres se može javiti na poslu (novo zaposlenje, promena radnog mesta, dugo radno vreme), ali i van njega (nepovoljna životna ili porodična okolnost i sl) kod korisnika računara.

 

4. Zamor

Zamor podrazumeva privremenu nemogućnosti ili smanjenu mogućnost da se adekvatno reaguje u nekoj situaciji i koja je posledica prevelike predhodne aktivnosti. Prevelika aktivnost koja je predhodila nekoj situaciji u kojoj se osoba žali na zamor može biti fizička, mentalna ili emocionalna.
Korisnici računara se najčešće žale na fizički zamor koji za posledicu ima pojavu bola ili neprijatnosti u nekom delu tela. Mentalni zamor se javlja kod dužeg rada na računaru, zatim ukoliko postoje kratki rokovi za izvršenje nekog radnog zadatka ili je radni zadatak kompleksan. Emotivni zamor se najčešče javlja u stituaciji kada je prisutan mentalni zamor, npr. u slučaju kratkih rokova za izvršenje nekog radnog zadatka može se javiti osećaj nesigurnosti ili neko drugo emotivno stanje ili reakcija.

 Hvala na pažnji!!!

Коментари

Популарни постови са овог блога